Знање

ПРОФ. ДР МИЛОВАН СТАНИШИЋ, РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
Учење као најбоље улагање
„Основан да би пружио врхунско модерно образовање и одговорио реалним потребама привреде и државе, ‘Сингидунум’ интензивно сарађује са преко 40 угледних иностраних универзитета и великим бројем компанија. Студент је у центру учења и све му је подређено. Зато су наши студенти мотивисани и показују завидан ниво креативности. Омогућујемо му да се развија према својим потребама, да изграђује себе као стручњака и као личност. При том, држава добија кадрове по највишим стандардима и према потребама привреде, а ми смо задовољни јер испуњавамо једну важну мисију и омогућујемо младим људима да буду успешни, да буду бољи људи, да буду бољи од нас”

Пише: Роза Саздић

Двадесет пет година био је професор на Економском факултету Универзитета у Београду. Предавао рачуноводствене и финансијске предмете. Бавио се и информатиком, имао своје предузеће. Током 1980-их и 1990-их радио на преко 700 пројеката и створио капитал који му је омогућио да оствари своје планове. Да оно што зна може да пренесе другима, да за оно што не зна може ангажовати људе који то знају. Сада је на челу универзитета који на једном месту може да понуди знања из области финансија, осигурања, пословне информатике, туризма, хотелијерства, инжењерског менаџмента... И могућности какве он сам није имао током студија и рада на државном универзитету.
– Без обзира какво је време, треба улагати у себе. Учење је најбоље улагање. И, будите сигурни, доћи ће време да то материјализујете. Скромност је основа успеха, стрпљивост, преданост раду, поштовање људи, као и добро постављени планови – каже.

Како сте заправо дошли на идеју да оснујете „Сингидунум” , први приватни универзитет у Србији?
Постоје квалитетни студијски програми на нашим државним универзитетима, али многим стварима нисам био задовољан. Без спајања и теорије и праксе, посебно у економији, нема будућности. На пример, ако професор предаје само из књига и не гледа како то применити у привреди, онда је та наука мртва. Не треба од студената тражити да буду бубалице и учити их да то постану, него управо супротно!
Ми данас имамо девет факултета и 12.000 студената. Посебно сам поносан што смо подстакли много младих људи, што се они исказују као лидери и особе које добро мисле. Неки наши студенти већ праве милионе, воде своја предузећа, неки раде у представништвима великих иностраних корпорација, а због пословних резултата их пребацују у матична предузећа. Да ли ће се вратити? Генерално, то је добро за целу земљу јер су ти млади људи научени да креирају догађаје. И успех онда није случајан.

УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ ДИПЛОМЕ

Сингидунум сарађује са неколико еминентних универзитета у свету. Каква су ваша искуства, уочавате ли разлике?
Ми сада у разним видовима сарађујемо са преко 40 еминентних универзитета у свету. Сарадња је двосмерна и кроз размену студената и размену професора. Пре месец дана смо били у Кини, имали веома квалитетне разговоре и потписали уговоре о пословно-техничкој сарадњи. На пример, створили смо услове да уа наредној школској години са Универзитетом у Пекингу размењујемо студенте, професоре и научно-истраживачке пројекте. Основни проблем у сарадњи са Кином је непостојање кампуса у нашој земљи. Хиљаде људи би могло доћи, али ми засад не можемо да обезбедимо одговарајући смештај. Кина има око два милиона студената, па израчунајте колико је 10 одсто. То би могли бити одлични приходи за Србију. Али, Београдски универзитет (који има толико факултета, 80.000 студената, око 6.000 професора, више научних института), на жалост, нема свој кампус.

Бројке показују да сваке године све већи број студената аплицира за упис на неки од факултета „Сингидунума” , као и за наставак школовања на мастер и докторским студијама?
Водећи рачуна о економској ситуацији у земљи, износ школарине нисмо мењали. Пре неколико година смо увели и праксу кредитирања. Студентима који једнократно уплаћују дајемо одређени попуст, а свима је омогућено бескаматно финансирање школарине и избор броја рата. То је оно што ми можемо да урадимо. Уписом смо задовољни, интересовање је веће него претходних година, што је добро, јер су наши програми рађени по мери привреде и послодаваца, по мери студената и и њихових родитеља (који плаћају школовање).
Програми су реални, окренути пракси и животу после дипломирања. Стручни предмети, информатика, обавезна два страна језика, стручна пракса, савремени уџбеници, опрема и квалитет предавача гарантују компетентно знање. То потврђује и чињеница да су наше дипломе међународно признате у свим западним земљама, а мало је таквих факултета код нас. Желимо, у сарадњи са привредом, да још више радимо на приближавању потребама корисника. Јер, ако послодавац није задовољан квалитетом знања, џаба је прича да ми радимо добро. Најбоља оцена о квалитету неке високошколске установе је употребна вредност дипломе.

***

Правичан систем
– У Србији имамо неколико категорија студената. Неки имају бесплатну школарину, врло повољан смештај у студентском дому, дампинг цене хране и слично, а неки све плаћају. То није правично. Мислим да би требало увести систем стипендија и кредитирања које би пратила држава. Сваки студент треба да буде одговоран за свој развој, да узме кредит и да према резултату уговорени износ враћа. То је много ефикасније, транспарентније, код младих људи развија свест да не треба размишљати шта држава треба да учини за нас, него обрнуто. Свест да државу и њену стабилност треба чувати, развијати добар амбијент за привредне активности. Попут Шведске, која има развијену социјалну политику и направљен добар однос држава-појединац, где грађани државу доживљавају као своју творевину. На жалост, код нас многи смишљају само како да од државе нешто ућаре.

***

Поуке и искуства
– Сарађујемо са преко 250 предузећа и установа у Србији, везујемо се и регионално. Желимо да обезбедимо трансфер знања, да студент проведе одређено време у пракси – да види шта је посао у привреди, какви су процеси, која документација све то прати, да види реалне проблеме и да онда са професорима и колегама расправља о отвореним питањима. Када добије диплому човек формално јесте стручњак, али је питање да ли је заиста. Много се тога отвара тек после дипломирања. Видео сам то и на сопственом искуству. Када сам завршио Економски факултет, морао сам три месеца да учим прописе и сличне ствари. Нисам знао зашто се неки документ издаје у три, неки у пет примерака... Нико ме то на факултету, који је био одличан, није учио.